- Kategorija: Informaciona Tehnologija
- Datum kreiranja četvrtak, 11 avgust 2016 10:41
Dejan Ranđić
direktor DNA Communications i član UO Srpske asocijacije menadžera
U svakoj ekonomiji, pa i našoj, preduzetništvo obuhvata vrlo široku lepezu privrednih subjekata: od onih najmanjih koji neretko imaju samo jednog zaposlenog – vlasnika, preko firmi srednje veličine, pa do velikih kompanija u kojima radi i više hiljada ljudi.
O preduzetnicima i preduzetništvu sve se češće govori i sve više stakeholdera aktivno učestvuje u razvoju te kod nas još mlade privredne oblasti. Ipak, nije sasvim jasno šta preduzetništvo danas predstavlja, ili još bolje, u kom pravcu treba da se kreće. Bez obzira na veličinu njihove firme, broj zaposlenih, promet i profit, jedan od osnovnih izazova srpskih preduzetnika jeste odgovor na konkurenciju koja dolazi spolja, u vidu sveprisutnih korporacija koje posluju na našem tržištu.
U poslednjih 15 godina slika našeg tržišta znatno se promenila. Mnogi igrači došli su u region i Srbiju. Kao posledicu, u mnogim oblastima imamo veliku ponudu i konkurentnost, iako u nekima od njih do pre desetak godina uopšte nije bilo inostrane konkurencije. Otvaranje tržišta i uvoz najrazličitijih proizvoda po povoljnim cenama, ali i poslovanje i proizvodnja stranih kompanija na našem tržištu, učinili su da se srpski preduzetnik sve teže snalazi na sopstvenom terenu.
Da li takva situacija preti da ozbiljno ugrozi preduzetništvo u Srbiji? Na šta to mali, srednji i veliki preduzetnici moraju da obrate pažnju da bi obezbedili razvoj i pronašli svoje tržište za pozitivno poslovanje? Jedna od osnovnih grešaka malih preduzetnika nastane već prilikom izbora delatnosti kojom će se baviti. Previše kopiramo jedni druge, nismo dovoljno inovativni već u samom startu. Ukoliko u vašem okruženju postoji pozitivan preduzetnički primer, to ne znači da i vi treba da započnete istu delatnost. Dodatno, skloni smo da razmišljamo samo o onome o čemu znamo dovoljno. Nekada je moguće započeti posao za koji u startu niste stručnjak, ali tek pošto ste dovoljno vremena i energije uložili u to da o njemu nešto naučite. U današnje vreme, dobar start je uslovljen vrlo studioznim pristupom koji podrazumeva da ćete planirati kreiranje i proizvodnju svoje usluge ili proizvoda, tržište na kome ćete ih plasirati, zaposlene koji će raditi s vama, dobavljače koji će vam biti potrebni…
Dobrim planiranjem povećavate šansu za uspeh, i što je još važnije, smanjujete rizik od neuspeha. Nekada je najbolji rezultat planiranja odustajanje od prvobitne zamisli, ali uz osmišljavanje nove
Da li je preduzetnički početak alternativa zaposlenju i plati koja se dobija kod poslodavca? Da, ali to ne sme biti isključivi cilj! Osnovna odlika preduzetništva jeste posvećenost razvoju i širenju sopstvene firme. Ukoliko ste u tome uspešni, odgovarajuća zarada će doći, i vaša i vaših zaposlenih. Ali ako ste usmereni na zaradu, već u startu ste limitirali i sebe i svoju firmu.
Da li svaki start ili dalji razvoj mora da bude skup i da li moramo uložiti mnogo sopstvenog novca? Najviše novca odlazi u ulaganje u osnovna sredstva za rad. Nekada je to neophodna oprema, mašine potrebne za proizvodnju, proizvodna hala… Svaki preduzetnik, bez obzira na to koliko je sve dobro isplanirao, mora biti svestan rizika i mogućnosti nepovoljnog sleda događaja. To se dešava i najvećima, ali oni imaju snage da prevaziđu neuspeh. Preduzetnik na tržište plasira svoju robu ili uslugu i njegov cilj je da to uradi na što bolji i efikasniji način.
Cilj preduzetnika je osvajanje proizvodnje i plasmana, a ne vlašnistvo nad osnovnim sredstvima
Osvrnite se oko sebe i shvatićete da mnogo šta možete dobiti u drukčijim ugovornim odnosima koji ne podrazumevaju isključivo kupovinu. Rentirajte opremu, tražite spoljne saradnike za određeni deo svog procesa. Iako na prvi pogled deluje nepovoljnije, smanjićete rizik ako sve ne krene kako ste planirali, jer nećete morati da jeftino prodajete sopstvena osnovna sredstva.
Da li se na isti način vodi firma od 10 i 110 zaposlenih? Odgovor na to pitanje nameće se sam po sebi, ali u praksi nije baš onako kako bi trebalo da bude. Kod velikog broja preduzetnika, pa čak i uspešnih, imamo vlasnika firme, koji je istovremeno direktor, osoba koja donosi sve odluke o finansijama, odlučuje o marketingu svoje firme, zapošljava ljude, komunicira s dobavljačima i kupcima… Ovaj prikaz supermena govori o posvećenosti pojedinca, ali ne i o efikasnosti sistema koji taj pojedinac vodi. Uprkos sentimentalnosti i sećanju na vremena kada je firma bila mala i efikasna i kada smo se oko svega dogovarali, ozbiljan i ključni rast podrazumeva istinsko delegiranje nadležnosti i uvođenje elemenata korporativnog upravljanja, tj. stvaranje tima menadžera koji će zajedno s vlasnikom omogućiti budući razvoj firme. Odlika dobrog preduzetnika je i u tome da prepozna kada on sam postaje limit i prepreka sopstvenoj firmi i kada treba da uvede nove ljude u upravljanje.
Danas kada se u svetu i kod nas tržište menja munjevitom brzinom, ključni pojmovi su inovacija i novi biznis modeli. Upravo ta dva pojma i definišu u kom pravcu preduzetnici moraju da se kreću i koje sopstvene prednosti da koriste.
Osim toga što nas opominje da moramo da pratimo tržište i nove trendove, inovacija možda još više govori o šansi koju domaći preduzetnici imaju. Firma od 50 ili 150 zaposlenih može i mora da ima inovativniji pristup poslovanju od neke strane, multinacionalne kompanije, koja ponekad, za važne odluke, mora nedeljama da čeka odobrenje od „majke”, koja je hiljadama kilometara daleko i o našem tržištu ne zna dovoljno. Fleksibilnost i brzina jesu ono što preduzetnici moraju koristiti kao svoju prednost, ali bez ugrožavanja osnovne stabilnosti. Novi biznis modeli odnose se upravo na inovacije, ali ne samo na one tehničke već i na to kako ćete kreirati svoj proizvod ili usluge, tj. kako ćete doći do kupca. Ne zaboravite da svojim proizvodom ili uslugom, bilo da radite s firmama bilo s krajnjim potrošačima, vi kupcu zapravo zadovoljavate neku potrebu. Razmislite o udruživanju s nekim ko proizvodi komplementaran proizvod ili uslugu, jer ćete možda zajedno biti konkurentniji. Konkurencija, velika ili mala, možda može da postane vaš partner u novim okolnostima. Ili pak razmislite o mehanizmu kojim će vaši potrošači uticati na vašu uslugu i proizvod kako bi bili još bolji, adekvatniji i prihvaćeniji. Koristite činjenicu da su ljudi sve više na internetu, društvenim mrežama, da je protok informacija skoro trenutan.
Bez obzira na veličinu firme koju vodi, preduzetnik treba da bude hrabar, spreman da uči i da se unapređuje, da ide napred. Hrabrosti nam ne nedostaje, ali u budućnosti moramo poraditi više na edukaciji i spremnosti za usvajanje novih praksi. U tom slučaju bićemo spremniji za period koji je pred nama. MN
Više možete pročitati OVDE
Proizvodnja
Poljoprivreda
Trgovina
Usluge
